У Европи је проналазач штампања био Јохан Гутенберг.Он је такође конструисао и дрвену пресу за машину.Тако је 1455. објавио чувену Библију,штампану по новој техници.Штампарска техника се брзо ширила и усавршавала.Само неколико деценија после Гутенберга јавила се и прва штампарија код јужнисловенских народа на Ободу.
Графичка школа је једна од најстаријих школа у Београду и у нашој земљи. Основана је 1946 године, због потребе која се јавила после Другог светског рата за развој графичарства. У почетку није било довољно средстава за опрему школским прибором, па се настава одвијала у скромним условима. Прва графичка школа у Београду под називом „Графичка индустријска школа“ је почела са радом 1947 године. Налазила се на једанаестом спрату Булевара Војина Мишића 17. За отварање школе највеће заслуге имају Никола Вујановић и Никола Пијуковић.
Први директор школе био је Мојсило Зирамов. Школа је на почетку рада имала шест одељења, два првог, два другог и два трећег разреда. Школа је сем обавезних предмета, општих и стручних, имала могућност и практичне наставе, зашта су биле обезбеђене и две мале учионице.
У првој школској 1947/1948 години школу је завршило 166 ученика од којих највише књиговезаца, типомашиниста и словослогача. Штампан је часопис „Графички рад“. Школу су похађали ђаци, ученици, али и радници из предузећа уз рад. 1949 године, школа се преселила у зграду број 21 у Слунској улици која је имала много већи простор m2. Нову школу је 1949/1950 похађало 98 ученика разних профила. Финансиским средствима школу су помагале и београдске штампарије. Сваке наредне школске године, школу је уписивао све већи број ученика. Тада је графичка школа проглашена најбољом школом на Сењаку, а ученици су постизали најбољи успех. Уз редовно школовање, графичка школа је организовала и графичке курсеве у штампарији.
1952 године је графичку школу завршила прва генерација ученика, али се за упис у наредну 1952/1953 школску годину пријавило много више ђака од слободних места па се почело са планским школовањем и већом одговорношћу графичких организација. Те исте школске године, школу је похађало 169 ученика. До тада су школу завршавали само дечаци. Школу су похађали ученици из свих делова тадашње Југославије.
Након 1954 године, опало је интересовање ученика за упис у Графишку школу (пријавило се 20 од планираних 120 ученика). Но, од наредне 1956 године се стање поправља те се у наредним годинама уписивао све већи број ученика. И даље је постојао проблем са недовољним ростором па је 1957 године донета одлука да се изгради нова зграда Графичке школе на Новом Београду, чија је изградња почела 1959 године, а завршена је 1962 године. Новац за изградњу је дао град Београд као и Графичка индустрија Београда и Србије. Школа је добила име народног хероја, Милића Ракића, учесника НОБ-а, иначе графичког радника, цинкографа. До тада је графичку индустријску школу завршило 407 ученика и у то време се школарина плаћала. Одржавано је три часа дневно, четри дана у недељи. Рад нове Графичке школе у Новом Београду је почео 1964 године. 1963/1964 године је уведено четворогодишње образобање и прва генерација графичких техничара.1975 године је практична настава у Графичкој школи добила много већи значај. Број часова практичне наставе заузимао половину укупног броја часова. Школа је усвојила нови начин образовања кардова за трећи и четврти разред. У овој фази, ученици се оспособљавају за одређено занимање.
1980 године, Графичка школа је усвојила трећи степен стучне спреме. У првој години су изучавани општеобразовни предмети. Током друге године, уведени су нови стручни предмети, али су и даље највећи број предмета заузимали опчтеобразовно предмети. Трећа и четврта година су потпуно усмерене ка струци.
1985/1986 године било је 256 ученика у трећем и 192 ученика и 160 одраслих полазника у четвртом разреду.
У предходном периоду, графичка школа је изводила настави по програму према Закону о средњем образовању, (Закон из 1990 и 1996 године) те образовани профили и занимања према плану и програму у оквиру министарства просвете. Данас Графичка школа у Београду пружа могућност трогодишњег и четворогодишњег средњег образовања
